Fejsbucenje leto 2025

Evropa na Ekonomskim Kolenima pred Trampom Zamislite da se dve imperije, jedna sa sindromom birokratske iscrpljenosti, druga sa hroničnim deficitom i vojno-industrijskim sindromom, nađu oči u oči za istim stolom. Ne za večerom, nego za stolom prekrivenim protokolima, floskulama i obostranom sumnjom. Trgovinski sporazum između SAD i EU nije samo trgovinski. On je mapa moći. On je pregovaranje o tome ko će sutra određivati standarde veštačke inteligencije, sastav pilećih nuggetsa i ko sme da izgradi baterijsku fabriku gde i kako želi. Sve ostalo su fusnote. Evropa dolazi u te pregovore bez energije, i bukvalno i metaforički. Nakon što su isključili ruski gas, sada se greju na američki LNG, koji im stiže sa 7.000 kilometara udaljenosti po ceni lojalnosti. Amerika, s druge strane, u ekonomskom ratu sa Kinom, pokušava da sebi obezbedi rezervnu industrijsku bazu. Evropa, sa lukom, bez kajmaka. Nije ni čudo što trgovinski razgovori više liče na psihoterapiju propalih brakova nego na racionalno usklađivanje interesa. Sporazum koji se kuva više ne nosi ime TTIP, to je sad psovka u Briselu. Umesto toga, imamo radne grupe, pododbore, transatlantske savete, pa i nešto što se zove „Inicijativa za trgovinsku i tehnološku saradnju“. Zvanično, sve je to zbog „zajedničkih vrednosti“ i „demokratije“. Nezvanično Evropa pokušava da spreči da je Amerika pojede za doručak, a Amerika pokušava da spreči da Evropa zaspi tokom sastanka. Rezultat je 15:0, to jest od sada će se za uvoz evropske robe u Ameriku plaćati 15% carine, a za američku u Evropu 0%. To nije samo trgovinski promašaj za 450 miliona evropljana, već samo nastavak niza poniženja koje im je predsednik Tramp nametnuo od početka svog mandata. Spinovanje priče da je 15% bolje od 30%, kojim je Tramp pretio pre ponižavajućeg potpisa, je sada parodija na društvenim mrežama. I ne samo to, Evropa je zakucala energetski ekser u svoj ekonomski kovčeg obavezujući se da će kupiti $750 milijardi američkih skupih energenata do 2028. god